NETFLIX od danas i u Srbiji. Jako dobra vest za filmofile i ostale koji obožavaju i slobodno vreme provode ispred televizora uživajući u najnovijim filmovima ili serijama. NETFLIX od sada možete koristiti i ako ste iz Srbije jer je počeo da radi globalno.

Jako dobra vest jeste da prvi mesec možete imati potpuno besplatno! Ali svakog narednog meseca cena je minimum 8 evra.

Još jedna loša stvar kada je u pitanju ovaj servis jeste to da nema Srpskog prevoda. Tako da je ovaj servis namenjen samo onima koji odlično znaju Engleski jezik. Za one koji ga slabije znaju postoji mogućnost engleskog titla.

NETFLIX ima naravno aplikacije za sve moguće uređaje i konzole i sve radi besprekorno barem ono što smo mi videli.

Želimo vam ugodno gledanje bez puno baferovanja 🙂

Google je nedavno uveo velike promene u mobilnu pretragu, a sajtovi koji se ne smatraju “prijateljskim za mobilne uređaje” će doživeti drastičan pad u rangiranju. Nedavne statistike su pokazale da 29 posto ljudi u SAD koriste mobilne uređaje prilikom pretrage, a gotovo trećina svih korisnika Google-a se sada u velikoj meri oslanja na mobilne uređaje kada traže informacije. Samo u SAD je bilo 18,5 milijardi rezultata pretrage putem mobilnih uređaja u poslednja tri meseca prošle godine.

Ova statistika je relevantna i za većinu drugih regiona na svetu, a u nekima mobilna pretraga prelazi trećinu ukupne. Google je u utorak u potpunosti ažurirao mobilnu pretragu, a oni koji su već podesili njihove sajtove prema novim Google-ovim standardima ostaju u vrhu pretraga. Sajtovi koji to ne učine će u drastičnoj meri pasti u rezultatima pretraga ili će čak i nestati, poručio je Google.

Google planira da nagradi sajtove koji uvek koriste bezbednu konekciju korišćenjem HTTPS time što će ih podići u rangiranju. Ovim potezom se nadaju da će početi svi da koriste us korijoj budućnosti SSL konekciju.
Korišćenjem HTTPS kao podrazumevanu konekciju je jako efikasno protiv man-in-the-middle napada kao i povoljnosti zaštite podataka. Mnogi web giganti odavno koriste HTTPS kao podrazumevano čak i za sajtove koji ne sadrže osetljive podatke korisnika.

“U prošlih nekoliko meseci mi smo radili testove koji sajtovi koriste HTTPS kao signal za naš algoritam za pretragu. Videli smo pozivitne rezultate i zato smo u vrstili HTTPS konekciju kao nešto po ćemu se rangirati sajtovi. Za sada to je veoma mali signal po težini za rangiranje ali vremenom će se to povećavaiti i sve će više doći do izražaja i rezultati će biti jako primetljiviji. Naravno daćemo vremena webmasterima da pređu na HTTPS ali jednog trenutka možda odlučimo da ga znatno povećamo, zato što želimo da ohrabrimo vlasnike sajtova da pređu sa hTTP na HTTPS kako bi svi bili bezbedni na sajtu.”

U suštini svi se slažu sa ovom konstatacijom googla. To je jako pozitivan napredak u pogledu bezbednosti na internetu. U današnje vreme SSL konekcija ne košta previše kao do sada. Naravno cene variraju od zahteva do zahvteva ali za obične internet prezentacije cene su pristupačne čak i za one sajtove koji ne ostvaruju zaradu.

Neki će navesti i to da HTTPS konekcija usproava konekciju ka sajtu to donekle i jeste tačno. Ali trenutno ovo je trenutak kada je bitnije biti bezbedan od nekoliko mili sekundi ubrzavanja. U brzini sve igra ulugu i hosting i računar. Zato je jako bitno da Vaš hosting provajder ima SSD i minimum 1Gbps konekciju kako ne bi bilo razlike između HTTP i HTTPS konekcije.

Ovaj novitet je dobitak za svakog!

Ukoliko još niste čuli za CloudFlare, njegova poenta je jasna – udvostručiti brzinu vašeg sajta i zaštititi ga od širokog spektra pretnji na Internetu. Danas milione sajtova, od malih, ličnih blogova, pa do vrlo posećenih portala, vladinih sajtova i sajtova velikih kompanija, koriste ColudFlare da bi ubrzali učitavanje web stranica i svoje sajtove učinili sigurnijima. CloudFlare ima više od 65 milijardi prikaza stranica mesečno, što predstavlja veći promet nego što ga imaju Amazon, Wikipedia, Twitter, Zynga, AOL, Apple, Bing, eBay, PayPal i Instagram zajedno. 25% današnjeg web prometa prolazi kroz CloudFlare.

CloudFlare je dizajniran na način da ubrza i štiti sajtove koji su hostovani na našim serverima, pružajući vašim posetiocima još bolje iskustvo.

Kako promet prolazi kroz CloudFlare sistem, obavlja se razlika između statičkog i dinamičkog sadržaja vašeg sajta . Statični delovi (slike, CSS, JavaScript i sl.) ostaju u CloudFlare cache sistemu određeni vremenski period kojeg sami prilagođavate. Dok se statični sadržaj nalazi u cacheu, CloudFlare će ga posetitelju ponuditi s geografski najbliže lokacije (recimo u beogradu pošto tamo ima svoj datacentar) i tako značajno ubrzati učitavanje vaše web stranice. Iako kroz CloudFlare prolazi i dinamički sadržaj, on se ne čuva u cache sistemu kako ne bi došlo do nepravilnosti u radu pojedinih delova stranica.

Inteligentni cache sistem smanjuje potrošnju bandwidtha, što znači da štedite i novac. Osim toga, smanjuje se opterećenje servera, a samim tim vaše web aplikacije rade brže i efikasnije nego ikada pre. U proseku, sajtovi koji koriste CloudFlare troše 60% manje bandwidtha i imaju 65% manje zahteva upućenih prema web serveru. Konačan rezultat je otprilike 200% brže učitavanje stranica, što rezultira većom popularnosti vašeg sajta i zadovoljnijim posetiocima.

CloudFlare nudi sistem zaštite koji pokriva DDOS napade, razne metode hakovanja, objave spama na forumima, komentarima ili iskorištavanja kontakt obrazaca za slanje spama. Sistem je inteligentan, te je sposoban sam učiti i prilagođavati svoje mehanizme u zavisnosti o vrsti i načinu napada. Što više sajtova i posetitelja koristi CloudFlare, to je manji broj “lažnih uzbuna” i više detektiranih pravih pretnji za vaš sajt. Promet se analizira u realnom vremenu, na bazi nekoliko stotina miliona posetitelja, i prilagođava situacijama, tako da dobar, legitimni promet prolazi, a loš, maliciozni promet ne prolazi do vašeg sajta ili vaših posetioca.

S vremenom, cilj je postizanje znatno veće sigurnosti na Internetu, a napade na sajtove učiniti reliktom prošlosti. Sobzirom na sadašnju veličinu CloudFlare platforme, količini uspešno zaustavljenih napada na sajtove, koji se već sada mere u milionskim brojkama svakog dana, CloudFlare sistem je na dobrom putu da to i postigne.

Ovo je najuobičanija greška koja se viđa kada je upitanju cloudflare.

Na našem serveru imate potpuno BESPLATNO i RailGun aktivan.

RailGun

CloudFlare je za njegove partnere (i mi smo partner CloudFlare) omogućio da svojim klijentima pruže i dinamičko keširanje sadržaja kroz RailGun.

Tako smo i mi omogućili svim našim korisnicima da jednim klikom pokrenete i tu vrstu keširanja.

RailGun pomaže i kod onog prvog bajta prilikom učitavanja stranice, tj forsira odmah prikaz sajta gotovo treptajem oka. TTFB je brži za oko 90% sa RailGun-om.

CloudLinux je distribucija operativnog sistema CentOS, dizajnirana da zadovolji rastuće zahteve web mastera. Sa svojom odličnom mogućnosti da izoluje i kontroliše resurse korisnika, CloudLinux pruža vrhunsku stabilnost sajtova.

Izolacija: Svi korisnici na serveru su izolovani jedni od drugih, tako da ako neko bude pod napadom, svi ostali su bezbedni i sigurni.

Ograničavanje resursa: CloudLinux koristi tehnologiju na nivou kernela da postavi granice resursima na nalogu. Ovo obezbeđuje da račun ne može da koristi više resursa nego što mu je dato. Takođe nema više problema sa “lošim komšijama” koji muče mnoge hostinge.

Bezbednosna izolacija: CloudLinux izoluje svaku prietnju na njihov poseban račun. Ukoliko je ugrožen neki račun, ostali računu na serveru neće biti zahvaćeni.

Uz pomoć CloudLinuxa, nudi Vam više verzija PHP-a i dozvoljeno Vam da birate između PHP 5.2, 5.3, 5.4 i 5.5, tako da ukoliko imate neki sajt za čije normalno funkcionisanje je potrebna određena verzija PHP-a!

DNS zone su veoma važan koncept u DNS infrastrukturi, pošto omogućavaju DNS domenima da budu logički odvojeni i da njima može upravljati. Ova lekcija nudi osnovu za razumevanje načina na koje su zone povezane sa DNS domenima i informacije o različitim tipovima DNS zona koje su dostupne u Windows Server 2008 DNS ulozi.

Šta je DNS zona?

DNS zona hostuje sve ili samo jedan deo domena i njegove poddomene. Sledeći slajd ilustruje kako poddomeni mogu da pripadaju istoj zoni kao i njihovi roditelji ili kako mogu biti delegirani u drugoj zoni. Microsoft.com domen je podeljen na dve zone. Prva zona hostuje www.microsoft.com i ftp.microsoft.com. Example.microsoft.com je delegiran unutar nove zone koja hostuje example.microsoft.com i njegove poddomeneftp.example.microsoft.com i www.example.microsoft.com.

Važno: zona koja hostuje Root domen (Microsoft.com) mora da delegira example.microsoft.com na drugu zonu. Ako se ovo ne odradi, example.microsoft.com će biti tretiran kao deo prve zone.

Zonski podaci mogu da se repliciraju na više od jednog servera što dodaje redudantnost iz razloga što informacije koje su potrebne za pronalaženje resursa u zoni sada postoje na dva servera. Nivo redundantnosti koji nam je potreban je dovoljan razlog za kreiranje zona. Ako imamo zonu u kojoj su definisani kritični serveri, najverovatnije da će ta zona imati viši nivo redundantnosti od zone u kojoj kritični serveri nisu definisani.

Zona može da drži zapise za jedan domen ili može da drži zapise više domena. Zone mogu da hostuju više od jednog domena samo ako su domeni povezani sa direktnom Parent-Child (roditelj-dete) vezom.

Zona je takođe fizičko prikazivanje jednog ili više DNS domena. Na primer, ako imamo DNS domen adresni prostor prodaja.linkgroup.com, možemo da kreiramo zonu na DNS serveru prodaja.linkgroup.com i ova zona može da sadrži sve zapise (Resources Records) koji se nalaze u linkgroup domenu.

DNS dozvoljava da DNS adresni prostor bude podeljen u zone. Za svako DNS domensko ime koje je uključeno u zonu, zona postaje autoritativni izvor za informacije koje se odnose na taj domen.

Zonski fajlovi se održavaju na DNS serverima. Možemo da konfigurišemo jedan DNS server da hostuje nijednu, jednu ili više zona. Svaka zona može da bude autoritativna za jedan ili više od jednog DNS domena. Zone mogu da se smeštaju ili u tekstualnim fajlovima i u bazi aktivnog direktorijuma.

Karakteristike zona uključuju sledeće:

• Zona je kolekcija prevoda (Host ime u IP adresu) za sve hostove u DNS adresnom prostoru.

• Zonski podaci se održavaju na DNS serveru i smeštaju se na jedan od ova dva načina: kao zonski tekstualni fajl koji sadrži listu prevoda; u bazi aktivnog direktorijuma.

• DNS server je autoritativan DNS server za zonu ako u zonskom fajlu hostuje zapise za imena i adrese koje zahtevaju klijenti.

Koristeći različite zone, možemo da konfigurišemo našu DNS soluciju da na najbolji način ispunjava potrebe naše organizacije. Na primer, preporučuje se da konfigurišemo primarnu zonu i sekundarnu zonu na različitim serverima, da bismo imali otpornost na greške ako jedan od ta dva servera prestane sa normalnim radom. Možemo da konfigurišemo Stub zonu ako se zona održava na odvojenom DNS serveru.

Primarna zona: primarna zona je autoritativna kopija DNS zone, u kojoj se kreiraju i održavaju zapisi (Resouces Records). Kada podešavamo DNS servere da hostuju zonu za domen, primarni server normalno se nalazi na mreži i pristupačan je za administraciju zonskog fajla.

Sekundarna zona: sekundarna zona je kopija DNS zone koja sadrži kopiju zapisa, i na njoj se ne mogu vršiti izmene već samo čitanje. Zapisi u sekundarnoj zoni ne mogu da se menjaju i brišu; administratori mogu da menjaju i brišu zapise samo u primarnoj zoni. Barem jedna sekundarna zona se konfiguriše kada želimo da omogućimo toleranciju na greške (Fault Tolerance). Ipak, više sekundarnih servera mogu da budu konfigurisani na drugim lokacijama tako da zapisi iz zone mogu da budu razrešeni bez korišćenja skupih WAN linkova.

Stub zona: stub zone su kopije koje sadrže samo zapise koji su potrebni za identifikaciju autoritativnog DNS servera za tu zonu. Stub zona sadrži sledeće zonske podatke: SOA, NS & A zapise. Stub zona je kao pokazatelj koji jednostavno pokazuje koji DNS server je autoritativan za zonu. Stub zone mogu da se iskoriste kada Root Hintovi ukazuju na Interni DNS server, a ne na Root servere na internetu. Iz sigurnosnih razloga, DNS server je dizajniran da razrešava samo određene zone.

AD-integrisana zona: AD-Integrisane zone karakterišu dve osnovne prednosti: Multimaster zonska replikacija, kao i činjenica da se proces DDNS (dinamičkog DNS-a) registracije sada odlikuje kako izbalansiranim opterećenjem, tako i zadovoljavajućim stepenom bezbednosti. Ipak, ove zone imaju i svojih nedostataka: one se donekle udaljavaju od onoga što je propisano RFC dokumentima za DNS. Pored toga, sve kontrolere domena moramo da pretvorimo i u DNS servere. Kada konfigurišemo domenski kontroler, aktivni direktorijum zahteva instalaciju DNS servisa. Zone koje su kreirane na DNS serveru koji je i domenski kontroler u aktivnom direktorijumu mogu da budu AD-integrisane DNS zone.

AD-integrisane DNS zone imaju nekoliko prednosti u poređenju sa običnim zonama (primarnim, sekundarnim i stub). AD-integrisane zone mogu da koriste aktivni direktorijum:

• da smeste zonske konfiguracione podatke u aktivnom direktorijumu, umesto da zonski konfiguracioni podaci budu smešteni u zonskom fajlu

• koristi Active Directory Replication umesto zonskog transfera

• dozvoljava samo sigurno dinamičko ažuriranje (umesto sigurnog i nesigurnog ažuriranja na običnoj primarnoj DNS zoni).

Šta su to Forward i Reverse Lookup zone

Šta su to Forward i Reverse Lookup zone: nakon što smo odlučili da li će naša zona biti primarna, sekundarna ili stub zona, moramo da odlučimo tip Lookup zone u koji će biti smešteni zapisi. Zapisi mogu da se smeste ili u Forward Lookup zonu ili u Reverse Lookup zonu. Forward Lookup zone razrešavaju host imena u IP adrese i hostuju najčešće sledeće zapise: A, CNAMES, SRV, MX, SOA, NS. Reverse Lookup zone razrešavaju IP adrese u domen imena i hostuju SOA, NS & PTR zapise.

Administratori mogu da smeštaju prevode (host ime u IP adresu) koji će prevoditi host ime u IP adresu ili IP adresu u host ime. Možemo da izaberemo tip prevođenja koji nam je potreban za zonu, u zavisnosti od toga kako želimo da naši klijenti i servisi šalju zahteve za zapisima u DNS zoni.

Forward Lookup zone: u DNS-u, forward lookup je upitni proces u kojem se Display ime za DNS Domen host kompjutera pretražuje da bi se pronašla odgovarajuća IP adresa. U DNS Manager-u, forward lookup zone se zasnivaju na DNS domenskim imenima i tipično sadrži Host Address (A) zapise.

Reverse Lookup zone: u DNS-u, reverse lookup je upitni proces  u kojem se IP adresa host kompjutera pretražuje da bi se pronašlo odgovarajuće Display ime za DNS domen. U DNS Manager-u, Reverse Lookup zone se zanivaju na in-addr.arpa domenskom imenu i tipično sadrže PTR zapise.

Na slici dole vidimo šta su to Reverse i Forward Lookup zone:

Šta su to stub zone

Stub zona je kopija zone koja sadrži samo one zapise resursa koji su potrebni da bi mogli da se identifikuju autoritativni DNS serveri za tu zonu. Stub zona razrešava imena između odvojenih DNS adresnih prostora, što može da bude neophodno kada dve kompanije koje se integrišu (sjedinjuju) zahtevaju da DNS serveri za dva odvojena DNS adresna prostora razrešavaju imena za klijente u oba adresna prostora.

Delegiranje DNS zona (DNS Zone Delegation)

DNS je hijerarhijski sistem i delegiranje zona konektuje DNS slojeve zajedno. Zone Delegation (delegiranje zona) ukazuje na sledeći hijerarhijski nivo ispod i identifikuje Name servere (NS) koji su odgovorni za Lower-level domen. DNS nudi opciju kojom možemo da podelimo adresni prostor na jednu ili više zona, u koje nakon toga možemo da smestimo, distribuiramo i repliciramo na druge DNS servere.

Kada odlučujemo da li da podelimo DNS adresni prostor (Namespace) i napravimo dodatne zone, potrebno je da obratimo pažnju na sledeće razloge korišćenja dodanih zona:

• Potreba za delegiranjem upravljanja dela DNS adresnog prostora na drugu lokaciju ili drugo odeljenje unutar organizacije.

• Potreba za deljenjem jedne velike zone na manje zone za distribuiranje opterećenja saobraćaja između više servera što poboljšava performansu DNS razrešavanje imena (Name-resolution) i kreira DNS okruženje koje je otporno na greške (Fault Tolerance).

• Potreba za proširenjem adresnog prostora dodavanjem mnogobrojnih poddona odjednom da bi podržali otvaranje nove manje kancelarije ili novog sajta.

Cloud predstavlja koncept gde su zajednički resursi, software i informacije uvek dostupni na zahtev koristeći mrežnu infrastrukturu. Cloud hosting je tehnologija hostovanja Internet prezentacija/aplikacija na virtuelnim serverima koji svoje resurse povlače iz mreža velikog broja hardverskih servera. Uprošćeno, cloud hosting vam omogućava da iz ukupne količine resursa koja postoji kroz virtuelizaciju iskoristite tačno onoliko koliko želite.

U suštini vi zakupljujete resurse. Cloug hosting je dosta jači od VPS hostinga ali je zato i skuplji. Kod clouda je jako lako da se povečavaju paketi i stabilnost kod ovih vrsta hostinga je 100%. Stabilnost je jako velika jer nije vezano za samo jedan fizički server.

Virtuelni server je način podele fizičkog servera na više virtuelnih servera gde svaki server pokrećei sopstveni operativni sistem i nezavisno od drugih može se resetovati, namenski podešavati, reinstalirati i sl. Praksa podele jednog servera na više virtuelnih jedinica odavno je kod mainframe računara ali je velika primena počela sa razvojem tehnologija za virtuelizaciju. Fizički, jedan server se standardno pokreće, nakon čega se pokreću svi VPS – virtuelni serveri u predefinisanom okruženju. Virtuelni serveri nemaju direktan pristup celokupnom hardveru, već se pokreću sa hard diska. Razlikuju se dve vrste virtuelizacije: hardverski i softverski zasnovane. Na osnovu softvera za virtuelizaciju okruženja, virtuelne mašine zahtevaju resurse glavnog čvora (node). Ova vrsta virtuelizacije ima mnoge prednosti u okruženju, jer ne zahteva obavezno resetovanje celog servera. Najzastupljenija okruženja za virtuelizaciju su: Xen, Virtuozzo i Open VZ. Hardverski bazirana virtuelizacija, kreira realne hardverske particije, gde naknadno nije moguće vršiti izmene bez resetovanja celog sistema.

Značaj VPS hostinga jeste u premošćavanju prednosti i mana u korišćenju shared i dedicated hostinga, pružajući softversku nezavisnost korisniku od drugih korisnika servera posredstvom mehanizma virtuelnog servera, a sa druge strane manje fizičkog servera u odnosu na skupa dedicated rešenja.

S obzirom da VPS pokreće kopiju sopstvenog operativnog sistema, korisnici imaju ulogu administratora koji može da instalira skoro svaki softver koji funkcioniše na operativnom sistemu. VPS najčešće ima zagarantovane hardverske resurse prvenstveno u delu procesora, memorije, i disk prostora.

Parallels Virtuozzo pruža zajednički sloj virtuelizacije koji dodeljuje resurse sistema preko virtuelnih servera nazvanih kontejneri. Rezultat je linearan, kreira se efikasan sloj virtuelizacije. Ovo se prevodi u viši odnos virtuelnih servera u odnosu na fizički server obezbeđujući dobre performanse za upravljanje virtuelnim okruženjem. Neke od tih prednosti su dinamička preraspodela resursa. Virtuozzo se instalira na već postojeći operativni sistem i uglavnom podržava hardver koji je podržan od strane operativnog sistema. Softverski dodaci imaju dugu listu hardverskih drajvera.

Virtuleni serveri idealno su rešenje za zahtevne web aplikacije, forume sa velikom posećenošću, e-commerce rešenja, kao i platforme za projektne potrebe u razvoju softvera.

Veoma popularno u današnje vreme. Shared hosting označava jeftin i jako pristupačan hosting koji običnim korisnicima donosi mogućnost postavljanja svoje lične ili poslovne prezentacije za malo novca.

Shared hosting je u stvari jedan server na kome se nalaze više naloga koji funkcionišu zasebno ali svi oni koriste iste resurse kao što je internet konekcija, procesor i ram. To je ono što je najbitnije. Server je računar kao svi mi što imamo kod kuće samo mnogo snažniji i specijalno napravljen za ovakve stvari. To znači da vi u porodici na primer imate jedan računar i da svako ima svoj monitor i tastaturu i miša. Naravno ako tata hoće da igra igricu koja je jako zahtevna a bata takođe. I oni dele isti cpu i onda krene da secka igrica to isto se dešava i sa serverom na shared hostingu ukoliko postoji veliki broj korisnika.

Sada verovatno postavljate pitanje zašto bi neko uzimao shared hosting kada je toliko loš?
Realna situacija je za nijansu drugačija nije toliko loš i nije toliko spor. Naravno postoje hosting provajderi koji pokušavaju da naguraju ogroman broj klijenata na jedan server kako bi profit bio što veći i takve treba izbegavati. Ali je jako povoljan za većinu prezentacija na internetu.

Kako da znam da je shared hosting za mene?
Veoma jednostavno, da li imate ogroman broj poseta na <em>dnevnom</em> nivou? Da li je vaš sajt zahtevan i obrađuje velike podatke? Da li imate video ili audio playere? Da li imate flesh?
Ukoliko je odgovor na sva ova pitanja DA onda shared hosting nije za vas. Shared hosting služi za osobe koji imaju mali broj poseta na dnevnom nivou (oko 5000). Koji nemaju veliki broj flash, video i audio playera. Nešto slično kao što su blogovi.

Kako da znam da ovaj hosting provajder je dobar?
To je u danas vrlo lako. Prenatrpan hosting obično ima loš uptime.
– Trebate da pitate koliki uptime garantuju i minimum treba da bude 99,9%. Sledeća stvar jeste da izmerite te njihove tvrdnje a to možete da uradite recimo preko uptimerobot.com sajta koji provarava dostupnost sajta svakih 5 minuta i besplatan je.
– Druga jako bitna stvar je konekcija sa internetom koju ima taj hosting provajder na svom serveru. To može da se opiše tako što pokušta da gledate 50 filma online ili samo 1 brže ide ako je samo jedan. Tako i server ako ima manji broj ukupnih poseta radiže brže pa je samim tim bolje da je konekcija veća. Za mini sajtove dovoljno je i konekcija od 200Mb.

Ova dva podatka koja možete sami da vidite su jako bitna za funkcionisanje vašeg sajta. Prvi možete da proverite a ne da se oslanjate na marketing trikove gde se pominje veliki uptime a realnost je drugačija.

Nadamo se da smo pomogli u ovome. Na našem serveru uptime je garantovan 99,9% a poslednjih 90 dana nismo imali ni jedan downtime čak ni od jednog minuta. A internet konekcija na našem serveru je 1Gbps što je mnogo veće od svih u Srbiji.